Nazad

Bezbedna fibrinoliza u cilju primarne prevencije: enzim natokinaza

03.12.2020.

Zbog čega populacija Japana ima najniži rizik umiranja od kardiovaskularnih bolesti?

Epidemiološke analize su pokazale da Japanci imaju najmanji kardiovaskularni mortalitet u poređenju sa drugim populacijama. Ovo se može tumačiti drugačijim stilom života, tradicijom i drugačijim navikama u ishrani populacije Japana. Važan sastojak u njihovoj ishrani jeste soja, dok se fermentacijom zrna soje sprema tradicionalni doručak u Japanu – natto. Rezultati prospektivnih studija su delom podržavali kardioprotektivan efekat soje, kroz smanjenje rizika od shemijske bolesti srca ili moždanog udara, dok druge studije nisu registrovale ovu povezanost. Kako bi se još jednom ispitao kardiovaskularni protektivni efekat soje u ishrani Japanaca, kreirana je Takayama studija.

Šta je pokazala Takayama studija?

Ova studija je započela davno, još 1992. godine, uključivši preko 31.000 ispitanika starosti ≥35 godina. Ideja je bila da se ispita povezanost načina ishrane i drugih faktora vezanih za stil života, sa pojavom malignih i drugih hroničnih oboljenja. Ispitanici su inicijalno popunjavali upitnik o sociodemografskim karakteristikama, ishrani, pušenju, fizičkoj akrivnosti i zdravstvenom stanju. U analizu o efektima unosa soje na zdravstvene ishode ušlo je 29.079 ispitanika koji nisu imali ishemijsku bolest srca, moždani udar ili neko maligno oboljenje. Upitnik o unosu hrane imao je 169 pitanja, gde se našlo i 9 najčešćih namirnica koje sadrže soju: tofu, natto, miso, zrna soje, sojino mleko i dr.

Ispitanici su praćeni 16 godina, a autore je interesovao kardiovaskularni mortalitet, pri čemu su posmatrali i umiranje usled ishemijske bolesti srca, kao i mortaltitet usled ukupnog, ishemijskog ili hemoragijskog moždanog udara. Tokom ovog perioda praćenja zabeleženo je 1.678 kardiovaskularnih smrtnih ishoda, uključujući 677 moždanih udara i 308 smrtnih ishoda usled ishemijske bolesti srca.

Autori su, radi lakše analize, grupisali ispitanike u četiri kvartila prema količini unosa soje (ukupnih proteina soje, ukupnih izoflavona soje, natto i dr). Jedino se natto izdvojio kao značajan u redukciji rizika od kardiovaskularnog mortaliteta. Naime, u poređenju sa najmanjim unosom natto, ispitanici koji su u najvećoj meri unosili natto (kvartil 4) imali su 25% manji rizik od kardiovaskularnog mortaliteta.

Rizik od ukupnog moždanog udara sa najvećim unosom natto bio je smanjen za 32%, što je uglavnom bilo posledica manjeg rizika od ishemijskog moždanog udara (za 33%), dok unos natto nije značajno uticao na pojavu hemoragijskog moždanog udara.

Po čemu se natto ističe od ostalih namirnica koje sadrže soju?

Ovaj japanski doručak probudio je pažnju medicinske javnosti otkrićem jednog fibrinolitičkog enzima prisutnog u natto obroku – natokinaze. Pokazalo se da natokinaza ispoljava svoj fibrinolitički efekat na nekoliko načina: direktnom razgradnjom fibrina, ali i povećanjem endogene fibrinolize, delujući na urokinazu, tkivni aktivator plazminogena i inhibitor aktivatora plazminogena.

Pored toga, natokinaza ispoljava anti-aterogeni efekat, antihipertenzivni, antitrombocitni i neuroprotektivni efekat. Delujući istovremeno i sinergistički na aterosklerozu, trombozu, hiperlipidemiju i hipertenziju, natokinaza predstavlja prirodan i potpuno bezbedan preparat za primarnu prevenciju kardiovaskularnih oboljenja.

Reference:
1. Nagata C, et al. Am J Clin Nutr 2017;105(2):426-31.
2. Chen H, et al. Biomark Insights 2018;13:1177271918785130.

Ostale vesti

17.12.2020.Prevencija tromboze uz dodatne anti-inflamatorne i anti-oksidativne efekte: enzim natokinaza

Kako prevenirati trombozu, smanjiti kardiovaskularni rizik, a da to bude efikasno, bezbedno i prirodno? Trombolitički lekovi se veoma efikasni u razlaganju tromba, ali se primenjuju kada je “šteta već učinjena” – kod infarkta miokarda i ishemijskog moždanog udara. Ujedno ovi lekovi povećavaju rizik od krvarenja, te je vrlo važno proceniti hemoragijski rizik svakog pacijenta ponaosob. Kako je...

Saznajte više
03.12.2020.Bezbedna fibrinoliza u cilju primarne prevencije: enzim natokinaza

Zbog čega populacija Japana ima najniži rizik umiranja od kardiovaskularnih bolesti? Epidemiološke analize su pokazale da Japanci imaju najmanji kardiovaskularni mortalitet u poređenju sa drugim populacijama. Ovo se može tumačiti drugačijim stilom života, tradicijom i drugačijim navikama u ishrani populacije Japana. Važan sastojak u njihovoj ishrani jeste soja, dok se fermentacijom zrna soje...

Saznajte više
27.10.2020.Natokinaza – prirodni fibrinolitik koji ispoljava pozitivne metaboličke efekte kod dijabetičara

Osamdesetih godina prošlog veka grupa istraživača je iz tradicionalnog japanskog obroka, natto, izolovala jedan interesantan enzim kome je dala ime natokinaza. Pokazalo se da natokinaza ispoljava višestruke korisne kardiovaskularne efekte koji se mogu koristiti u prevenciji i terapiji kardiovaskularnih bolesti. Na prvom mestu to su fibrinolitički i antitrombotski efekat natokinaze...

Saznajte više
17.10.2020.Bezbedno povećanje endogene fibrinolize: natokinaza u fokusu

Smatra se da je aterotromboza najčešći uzročnik akutnog koronarnog sindroma. Klinička prezentacija kod ovih bolesnika i vreme od pojave simptoma utiču na dalji izbor lečenja. Terapija izbora za STEMI bolesnike jeste perkutana koronarna intervencija (PCI) ukoliko je dolazak u salu za kateterizaciju moguć u određenom vremenskom okviru. Međutim, kod čak 20-25% STEMI pacijenata koji u stignu...

Saznajte više
30.09.2020.Natokinaza – potpuno prirodan, efikasan i bezbedan fibrinolik za sve koji brinu o svom kardiovaskularnom zdravlju

Ateroskleroza je hronično, inflamatorno oboljenje koje počinje rano u detinjstvu i progredira sa starenjem. Veoma dugo ova bolest može biti asimptomatska, i smatra se da kardiovaskularni (KV) faktori rizika (poput vrednosti holesterola, arterijskog pritiska, pušenja, i dr.) značajno utiču na prelazak u simptomatsku formu. Tada se, zavisno od lokalizacije aterosklerotskog plaka...

Saznajte više
16.09.2020.Nattokinn®, prirodni oralni fibrinolitik za poboljšanje kardiovaskularne prevencije

Poslednjih godina se velika pažnja posvećuje prevenciji kardiovaskularnih (KV) oboljenja, kao i prepoznavanju i korekciji KV faktora rizika. Takođe, izučavaju se procesi koji su u osnovi aterotromboze kako bi se našla ključna mesta na koje je moguće delovati različitim lekovima i procedurama, počevši od formiranja aterosklerotskog plaka sve do konačne okluzivne tromboze.

Saznajte više